Nostalgična

Može bit' da san potrošija i ono malo suza

Za navodnit dolinu sevdaha i bluza

Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde

Za one koji žele samo da žive i rade

I samo vole i smiju se svemu ka' vicu

A ja se pitan' ima li smisla pravit dicu

Donosit ih na svit di su život i sloboda

Ka' roba koju će neki moćnik prodat

I ove stare melodije bude memorije

Čiste nostalgije, i ne znan šta mi je

Stari s bafama, stara s ogromnon trajnom

Sestra i ja cili umazan slajom

I sve je daleko i tajno

Al ditetu sve je sjajno

Znan i onda nije sve bilo bajno

Al pari mi se puno lipše

I ove kapi kiše ka da šapću "nikad više"

Jer sve prolazi, ostaje samo u nama

U srcima, u umu i fotoalbumu

Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad

Nasmijana lica nekih starih prika

Nekih nema više, ostale su sjene

Mora bit da je s njima nesta i dio mene

Al vrate ga kiše i vitar s juga

Neka stara pisma, nostalgija i tuga

Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit

Pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit

Dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj

Zato se nadan da postoji pakal i raj

Neki viši sud, Božja pravda

Da presudi i kazni svakog onog gada

Željnog rata i žednog krvi

Ali ko je bez grijeha nek baci kamen prvi

Ironično, zaista, da citira Krista

Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista

U mraku, u miješanom braku

U nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku

(I baš me tamo donila roda)

Je, da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan

A razliku između zla i dobra

Nisan naučio ni od fratra, ni od hodže, ni popa

Kad su zavladali oni šta su pali s kruške

Božji ljudi su blagoslovili puške

Ovce slali u smrt za svoga boga jedinoga

Za ludilo svoga ideologa

I kad zavlada mržnja razum nije lijek

I ludilo uvik promijeni tijek povijesti

Ispiše novu, krvavu stranu

U zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu

Zato letin visoko iznad napaćenog tla

Daleko iznad poimanja dobra i zla

Visoko gore, ka suncu, u nebesa

(Di se gužvaju poruke sms-sa)

Iz ovog vrimena izlazin van

I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san

U neki bolji dan, pun smija i vica

Di su sritni ljudi i njihova dica

I gledaju u sutra ozarena lica

Puni nade, u tom svitu pravde

Jednakosti, bratstva i slobode

(U svit ljubavi me misli vode)

I još uvik virujen da će na ovoj planeti

Jednog dana svi ljudi moć živit sretni

Razum, ljubav i znanje izgradit će raj

I znaj, neće bit ironije za kraj