Protiv sebe

Težak san, tihi korak

mrtav mrak, curi oblak,

beskucnik koji traži

zbir znakova po prašumi.

A tvoje ruke su nežne,

lako spuštaš ih na mene,

tvoje reci su jasne,

samo treba da ti verujem i proci ce.

Ja ih nikad ne bih sanjao,

ali neko tera me na to.

Nemam izvor svetlosti,

na vidiku samo mrak.

Crna krpa preko ociju,

ja se plašim da je skinem.

Nema razloga za bolji svet,

sve što smislim stvorim ga za sebe,

al' protiv sebe...

Ja dobro znam šta radim,

al' ne znam zbog cega

sve dobija drugu boju i miris.

Koliko puta sam krenuo iz pocetka

i stigao do istog prokletog mesta.

Moje vreme prolazi

i nemam ga još mnogo.

Moje vreme prolazi,

a ništa nisam stigao da naplatim.

Strah ili strepnja,

kradem ti misli,

radim protiv sebe.