Lazarica

Stiglo pismo piše sultan knezu Lazaru

Da mu dade zemlju svoju i Gračanicu

Da mu dade kljuce grada cara Dušana

Da mu vojska pije vode oko Prizrena

Čita Lazar, gleda svoju lepu Milicu

Krajem oka traži sina i mezimicu

S desne strane stoji Miloš sa viteza dva

Gledajuci u ikonu knez odgovara

Ne dam, ne dam zemlju cara Dušana

Ne dam deco ni kamena s dvora njegova

Čekam, čekam njega ja na Kosovu

Pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju

Kleknu Miloš pred ikonu ispred Lazara

On poziva u molitvi svetog Zosima

Nece sultan vodu piti pokraj Prizrena

Ne damo mu ni kamena cara Dušana

Tebi kneže zavet dajem nek zapamte svi

Pašce sultan ispred tebe pre neg' padneš ti

Za tebe ću i krst časni život predati

Pa ćemo se svi na nebu večno sastati

Ne dam, ne dam zemlju cara Dušana

Ne dam deco ni kamena s dvora njegova

Čekam, čekam njega ja na Kosovu

Pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju

Čekam, čekam njega ja na Kosovu

Pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju